Napisal/a stihpostih, v nedelja, 04. jan. 09 |
Ocena urednika: |
|
Ocena uporabnikov: |
(0 glas) |
|
Budiš se, opet kao onog jutra
kad je nebo poslalo po tebe
jer mora da si nosila previše dobrote
pa te nisu smjeli ostaviti dulje,
da upoznaš stvarnost, proplačeš sama.
Budiš se, svakim danom dalje,
od boli koju nosiš postaješ snažna
i mnoge će još dugo vući tvoj smijeh
koji nije drugo doli hrabrost -
ti pokazuješ zube sudbini!
Nisi bila sama, oni bi na tvoje mjesto,
a kad zadnji te puta grle ne znaju kamo
jer sve si im bila i zbog tebe žive,
zbog tebe su jači, zbog tebe ostaju.
Budiš se,
nije ti hladno i nema više boli,
brišeš im suze i nježno ih miriš,
ali bez tuge, jer ne žališ,
tvoje je mjesto oduvijek tamo gore.
Samo registrirani uporabniki lahko pišejo komentarje. Prosimo, prijavite se ali registrirajte.
|
|
Komentarji uporabnikov (0)
|
|