| Napisal/a Makarena, v ponedeljek, 31. okt. 05 |
| Ocena urednika: |
 |
| Ocena uporabnikov: |
 (0 glas) |
|
Polako vučem svoje umorne noge,
u srcu mom bolest raste,
vidjela sam sinoć te s njom,
kako kroz park šetate.
Na tvom licu sreće nije bilo,
tvoje se lice razjasnilo,
al istog trena tvoja tuga se vratila,
kad ja pažnju na tebe nisam obratila.
Htio si nju, al sad kad je imaš,
gdje je tvoja sreća,
ja neču da plačem, što rastali smo se
i nemoj d ami kažeš:"Izvini, žao mi je."
Ti ne znaš da sam ti već oprostila,
al onog rastanka nikad zaboravila,
a i tebe nikada neću,
jer ti si onaj, koji uništio moju je sreću.
Samo registrirani uporabniki lahko pišejo komentarje.
Prosimo, prijavite se ali registrirajte.
|
|
Komentarji uporabnikov (0) 
|
|
