Napisal/a cbking, v sobota, 26. avg. 06 |
Ocena urednika: |
|
Ocena uporabnikov: |
(0 glas) |
|
Gledam u retrovizor, jebote koja razvalina,
stavljam sunčanice, da me bar ne vide moje oči.
Okrenem ključ i pritisnem na gas.
Cesta je mokra, kiša ne prestaje več nekoliko dana.
I vrjeme se je odlučilo tugovati sa mnom.
Palim radio, pojačam da nebih čuo svojih misli,
zaboravlajm da je u radiu tvoj cd, pijesme koje me podsiječaju na tebe.
U trenu otvaram prozor, jer mi guši u duši.
Ko da sam hiljadu milja pod morem, pritišče težina mora na moje grudi
O Mojzes, razdvoji more, da dođem do vazduha! Boliiiiiiiii!
Vijetar u lice me podsjeti da još uvijek netko živi u meni,
ipak se prizemljavam, znam moram naprijed sam.
Stiščem volan i pritisnem gas, stisnem zube
Iza sunčanica procure suze, ne slušaju me. Stanite, naređujem, stanite, zašto tečete?
Kriv i osuđen na smrt, čekam u tami na sudbinu.
Nikog nema, da me sasluša, nikog!
Brišem sa lica sramotu, ona zna!
Cesta se miče ispod mene, mimo prolaze avtomobili, drveče
umijesto ljudi, šetaju kuče čaki je jedno brdašce je prohodalo
U trenu šine kroz glavu moja smrt, moja blizka prijateljica, jeftino rešenje.
Samo se nasmijem, znam, nečemo se dugo sresti ti i ja
Evo, skrečem u garažu,
spuštam se u pakao. Da, da..., sad je ipak bolje.
Sad sam kod kuče, Tu je bol domačica.
Izlazim iz avta, zatvaram vrata. Ej, ko je upalio ¨mute¨, zašto nema tona?
I zašto je sve crno i bijelo?
Tužna humoreska Tima Burtona... ja sam sretni gubitnik. Odnesite mi sve, sad i onako nije više važno.
Sad sva iz početka, menjati se iz korjena,
pokopati prošlost i posadidi BUDUČNOST.
Samo registrirani uporabniki lahko pišejo komentarje. Prosimo, prijavite se ali registrirajte.
|
|
Komentarji uporabnikov (1)
|
|