Napisal/a Boris Dnov, v sreda, 07. nov. 07

Ocena urednika:    Ocena uporabnikov:      (0 glas)

S ruba pa do dna padaš u zaborav
Put nije bio dug gomila koraka
Prvi je bio kad te mati donijela
Ljubila iz grudi rekla da si poseban
E tad život krene i sve je u bojama
Uvjeren da sve je tu zbog tebe da samo je posluga
A svijet sam se širi i sve sve dalje je
Na dohvat ruke same nevolje
I sve manje čuje se uzaludno vikanje
Zar ne čuješ?

Zaljubiš se prvi put na kraju rikneš daj što daš
Shvatiš da si loš da na blef ćeš uz put
I tražiš način na koji bi ostao
Kao da se to išta tiče sveprisutne vječnosti
Na kraju više ništa ne smeta sve postaje sporije
Vidiš s ruba pa do dna padaš u zaborav
Kao da te nije bilo nikad se ne probudiš
Uz sve što voliš i ne voliš
Možda iz početka kreneš ali svejedno je
Zar ne čuješ?

Samo registrirani uporabniki lahko pišejo komentarje. Prosimo, prijavite se ali registrirajte.

Komentarji uporabnikov (0)