Napisal/a stihpostih, v petek, 28. dec. 07

Ocena urednika:    Ocena uporabnikov:      (0 glas)

Ne smijem plakati pred tobom
jer bojiš se uz mene provesti život.
Nisam tako jak kao što si mislila,
pa što će ti tako neodrješit muškarac?!

Zar mi je sudbina ostati bez tebe
samo zato jer nisam poput drugih
spreman nametnuti sve svoje
i bez pitanja tražiti bezuvjetnu podršku?

Pa što ću sa sobom, draga,
kad ispadne da nisi htjela moju dobrotu,
već si propitkivala dušu moju
tražeći tragove grubosti i ljutnje,
svega što sam s tobom uspio pobijediti?

Nemoj da dani koje sam neispavan proveo,
moleći svake noći za našu budućnost,
plačući svakog dana u sebi kad bi te vidio lijepu,
bez hrabrosti, sam izmrcvaren i napet,
ostanu utezi na vagi što digli su te protiv mene.

Vjeruj mi da te želim više nego ikad.
Bez tebe ne mogu, nisam ničiji.
Razbijen kad lutam ulicama,
nalazim sve ono što sam propustio
pritisnut problemima, a ohrabren tvojom blizinom.
Toliko je značilo to što uz mene hodaš
da sam ponekad zaboravio na tebe!?

Molim te, oprosti mi.
Svu tu sebičnost, svu nesreću.
Sjeti se da postoji u meni nešto
zbog čega si puna želje sa mnom bila.

Ništa u meni nije nestalo,
samo sam postao još dublje tvoj.
Molim te, iskušaj me još jednom.

Pomozi mi riječima da ustanem,
pričekaj me da se vratim odakle sam pao,
pa me zagrli i postani mi žena.
Dozvoli da postanem tvoj muž.

Samo registrirani uporabniki lahko pišejo komentarje. Prosimo, prijavite se ali registrirajte.

Komentarji uporabnikov (0)