| Napisal/a borosog, v sobota, 19. jan. 08 |
| Ocena urednika: |
 |
| Ocena uporabnikov: |
 (1 glas) |
|
Nema dana kad ne kaže da je u pravu,
A onda dođe i pljune na sve to.
«Kako možeš biti tako glup? Reci ako misliš da nije u redu!»
A nije nikad u redu.
Otvorim vrata, izađem, prošetam,
Vidim da li vlak stiže na vrijeme.
Svi ti ljudi stalno nekud žure,
Neki čovijek ženi poklanja cvijet.
Stojim tako, prazan, sa stomakom punim,
Debela žena jedva uspinje se,
Mladić priskače, pomaže, ne ide.
Ma pusti je k vragu, neka crkne; odšutim glasno.
I uspijeva, udobno smješta guzice,
Formalno «hvala» rijeke znoja žubore.
Odlazi vlak, polako krenem ka domu,
Ulazim pluća punih prašine
«Zrak je divan, dan stvoren za šetanje..»
Praznog pogleda liježem u krevet,
Ona priđe i kaže: «...znaš, mislim da sam u pravu...»
Znam.
Samo registrirani uporabniki lahko pišejo komentarje.
Prosimo, prijavite se ali registrirajte.
|
|
Komentarji uporabnikov (1) 
|
|
Pa še kakšen eksistencialist bi si tukaj obliznil vse prste. Všeč mi je zaključek, rada imam črnohumorne prebliske. In ti ... ti nimaš kam iti. Za zaprtimi vrati. Pekel so drugi ljudje. 
