| Napisal/a stihpostih, v nedelja, 14. dec. 08 |
| Ocena urednika: |
 |
| Ocena uporabnikov: |
 (0 glas) |
|
Pogrbljenih leđa,
da vide da nosim nevidljiv teret,
ulazim pod tuđe krovove
ali umjesto da se prepustim
sitnice me dižu
pa uspravljen učas postajem jači
i opet bježim u svoj svijet.
Sekundama pomičem sate,
satima oslobađam dane
i toliko vremena ostaje
da više ne znam je li
blagoslov ili kletva
imati sve a nemati ništa.
23.11.2008
Samo registrirani uporabniki lahko pišejo komentarje.
Prosimo, prijavite se ali registrirajte.
|
|
Komentarji uporabnikov (0) 
|
|
